ПЉЕВАЉСКЕ  УЛИЦЕ, СОКАЦИ, МАХАЛЕ…  (7)

0
720

Из прошлости Пљеваља

ПЉЕВАЉСКЕ  УЛИЦЕ, СОКАЦИ, МАХАЛЕ…  (7)

Пише: Војкан Т. Бојовић

РАСКРСНИЦА – Џева(ј)ир/улица Мирка Пејатовића (једна од 6 које чине Раскрсницу)

Не  зна  се да  ли  је  понио  име „бисера“ због  љепоте  башти или дјевојака  из  овог  сокака

Џева(ј)ир или бисер, улица Мирка Пејатовића, која је задржала доста кућа старих пљеваљских породица: Дамјановићи, Новаковићи, Пејатовићи, Ненадићи, Головићи, Џуверовићи…

Mогао бих овај „бисерни“ сокак описати и као „спортску колонију“: фудбалери браћа Јован Јоја К. Дамјановић и Драган Видоња, њихов брат Миле рукометаш Рудара и Новак Ноца кошаркаш и атлетичар, Драган М. Ивановић Чиља капитен и тренер првог састава ФК Рудара из 1955, Драган Аничић Локи, Милета Мићи Милинковић, Жарко К. Жугић, Драшко В. Ћузовић, рукометаш Голуб Ћосовић, Зоран Р. Дамјановић, генерални секретар ФСЦГ и ФК Црвена звезда, кошаркаши Бранко Бане Лаковић и Петар Деспотовић, члан младе репрезентације СЦГ и КК Хемофарма, и бројни други…

Ипак, најпознатији и далеко од Џеваира и пљеваљске  Раскрснице је четврти син Ђорђа и Крсмане Росић, блаженопочивши патријарх српски (Петар) Варнава Росић (1888-1937).

Кућа Ђорђа и Крсмане Росић у којој су рођена њихова дјеца Тодор, један од првих школованих учитеља из Пљеваља, Урош и Алекса Лексо, трговци, и ПетарВарнава патријарх  српски. Фотографија је из 1935. када је патријарх Варнава последњи пут боравио у родној  кући  и завичају и  садашњи изглед  код  нових  власника…

У завичају трг а у Београду улица.

Кућа Албе и Новака и Коста и Славке Дамјановић са три „лица“: Шећеровића сокаком, Раскрсницом и Џеваиром, на мом снимку у неком зимском дану пре десет година… заштитни је знак пљеваљске Раскрснице са кућом  Шећеровића из 1898. године.

Новаковићи су од давнина у Џеваиру. Од старе куће остао је мутвак. Светозар Свето Г. Новаковић Лички (1914 – 1999), био  је  познати  мајстор лимарско-браварских послова. Сада је ту Светов син Гавро са  породицом.

Премостила вјекове. Кућа попа Риста Ненадића и његовог  сина Богдана,   предсједника пљевљаске општине 1933–1943, задржала је првобитни фасадни изглед и  власништво.

Кућа мајстора Јована Головића (1909–1984), само што јој је сада бајковити изглед дала Радова ћерка и Јованова унука Ана, очито са доста талента и умијећа са ликовне академије..

Нема је  више  на  тој адреси… Џеваир – Мирка  Пејатовића  број 1. Кућа  Даре и Гојка Росићa, дугогодишњег архивара и дјеловође пљеваљске  општине, захваљујући коме су остала забиљежена многа догађања и личности у Пљевљима, није  дочекала  21. вијек. Остала је  само фотографија и сјећање…

Џеваир, кућа породице Јосифа и Милене Џуверовић, сачувала је првобитни  изглед и власништво.

Почетком  шездесетих  и  седамдесетих година прошлог  вијека изграђено  је  у „сокаку“ доста нових породичних кућа… што  ће  бити  у опису надлежности неких следећих хроничара…

Београд, октобар 2020.

ОДГОВОРИ

Унеси коментар!
Please enter your name here