Саопштење за јавност ОО Демократске народне партије Пљевља
УПРАВА РТПВ ДА ТРАЖИ ОД МИЛА И ПЕЂЕ БОШКОВИЋА ДОНАЦИЈУ ЗА САНИРАЊЕ КРИЗЕ
О коме брине Телевизија Црне Горе последњих мјесеци тај је очигледно дебело задужио бивши режим.Телевизија Пљевља јесте, јер је поред редовног сервисирања свих партијских потреба бивше власти учинила и ванредне напоре: током кампање за парламентарне изборе 30. августа 2020. године ванредно је угостила без паре и динара шефа ДПС-а Мила Ђукановића и његове најближе сараднике Предрага Бошковића (током комичних покушаја симулирања градње пута за Бобово), Властимира Голубовића и Игора Голубовића. Сем тога, у задњи час збринуто је 5 активиста ДПС-а, који су годинама држани у приправности, то јест на уговорима о дјелу, а за које је конкурс расписан пред изборе, 20. августа, да би „за стално“ били запослени одмах послије избора. Наравно, напартијским ДПС принципима запошљавао се кадар и претходних година.
Руководећи двојац Радио телевизије Пљевља(директор и предсједник Савјета)је у финасијским извјештајима за претходне године указивао на одличне резултате, захваљујући њиховој способности, то јест донацијама, заборављајући да напомене да већ тече шеста година како се запосленима исплаћују нето зараде, односно држави се не уплаћују порези и доприноси. Радницима се сада већ дугују двије плате што са доприносима износи скоро 50 000 евра. Криза у овом локалном јавном емитеру настаје од тренутка доласка ДПС-а на власт у Пљевљима. ДПС је најприје буквално запалио пожар у РТПВ, а онда, како видимо, и у финансијском смислу.
Како је РТПВ добијала грантове од Амбасаде САД у Црној Гори и Делегације ЕУ а да истовремено није измиривала своје обавезе према држави тј. није поштовала своје законске обавезе, на донаторима је да се заинтересују. Чињеница је да РТПВ већ годинама личи на музичку телевизију која емитује музику са разних меридијана, само је све мање програма који имају везе са Пљевљима, а и кад их има,неодољиво личе на урадке НВО сектора.
Чињеница је да РТПВ већ годинама повлачи пристојна средства из општинског буџета, око 300 хиљада евра годишње, која су довољна за исплату бруто зарада запосленима. Но, по свему судећи, значајан дио појели су разни трошкови, попут повремених и привремених послова, као и запуштене редовнеобавезе. Само озбиљна финансијска форензика могла би објаснити шта се дешавало па да РТПВ у задње двије године плати, наводно, скоро 100 хиљада евра пореза и доприноса,а да опет буде блокирана због 50 хиљада евра од огромног дуга од скоро пола милиона.
Мађионичари који су то извели, наравно имају рјешење: репрограм обавеза за порезе и доприносе, што је већ рађено неколико пута и није поштовано, више пара из општинског буџета и, зачудо, нови Закон о електронским медијима. Идеја о новом репрограму и политичком прању биографија уродила је писмима, полуприватним или полуслужбеним, упућеним на адресе министара из нове Владе, којима се ових дана, с правом, подсмијева пљеваљска чаршија. Управа РТПВ представљена је као политичка жртва бившег режима, који јој кроз своје остатке подмеће клипове у точкове. Нови Закон ваљда би требало да их учини недодирљивим.
С друге стране, предсједник Општине Игор Голубовић глуми да није обавијештен да је РТПВ у септембру, по одобрењу бивше Владе, запослила 5 нових радника (а да није обезбиједила новац за њихове зараде), па сада предлаже рационализацију броја запослених, нови уговор о финансирању, али и нови Закон. Наравно, ни он као ни директор и предсједник Савјета РТПВ не питају се ко за све што је чињено и што није чињено треба да одговара.
Можда да питају Мила Ђукановића и Предрага Бошковића да измире дио обавеза из кампање или да дају приватну донацију за санирање кризе?
Пројекат подржан од стране Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону
