Хаос који је настао у Руднику угља Пљевља, поводом смјене извршног директора и незаконитости у погледу постављања предсједника одбора директора Рудника угља, Душана Јањушевића, покренуо је реакцију редакције да анализира ситуацију и утврди утемељеност медијских наступа Душана Јањушевића из значајне позиције, предсједника Одбора директора, изузетно јаке државне компаније.
Читав случај је медијски пропраћен, а у провјери и анализи медијских навода, биле су потребне консултације са људима од струке.
Наиме, покренуто је питање законитости постављења Душана Јањушевића за предсједника Одбора директора Рудника.
Чињенице су следеће, односно, као услов за члана одбора директора, као и предсједника одбора директора, статут Рудника, предвиђа 5 година радног искуства у струци, у VII степену образовања, а неусклађена систематизација радних мјеста са Статутом, предвиђа 3 године искуства у струци у VII степену образовања за мјесто предсједника одбора директора.
Душан Јањушевић је, газивши 5. деценију живота, дипломирао почетком марта 2021. године, а већ почетком априла исте године, именован је за предсједника Одбора директора Рудника угља.
Евидентно је да и тај мањи, неусклађени услов систематизације, од 3 године искуства, није испуњавао Душан Јањушевић приликом првог именовања 2021. године. Како мандат предсједника Одбора директора траје годину дана, ни приликом другог именовања 2022. године није испуњавао тај услов, а није га испуњавао ни приликом трећег именовања у јуну 2023. године.
Само дипломирање у 5. деценији живота, тик пред именовање на функцију, буди доста интриге.
Поред наведних чињеница, избијањем афере о незаконитости његовог постављења, Јањушевић, јавно, пред цијелом стручном и лаичком јавношћу даје изјаве у којима тврди да он испуњава услове за предсједника одбора директора, и то дана 4. 9. 2023. године.
-Када је ријеч о мојим условима за позицију предсједника ОД, у складу са Статутом Рудника угља Пљевља услови за члана ОД су потпуно јасни и ОД ЕПЦГ се приликом именовања придржавао статутарних одредби.
Прво се тражи да именовано лице има најмање ВИИ степен стручне спреме или 240 ЕЦТС. Сами сте навели да лице које наводите овај услов испуњава стицањем дипломе високог образовања.
Друго што се тражи је знање и искуство из области рударства, енергетике, права и економије. Овај услов је испуњен у потпуности са више од деценију мог рада у Риднику и обављањем дужности одборника у СО Пљевља.
Треће, радно искуство у трајању од пет (5) година у струци. Дакле, Статут не прописује радно искуство у новоу образовања или стручне спреме, како покушавате да наведете. Још једном да освјетлимм детаљ на који се позивате: Статут не тражи нити у једном члану радно искуство у степену стручне спреме. Струка је шири појам од стручне спреме, јер у претходном ставу Статут прописује која су то знања и искуства, а у првом не тражи никаква усмјерења, већ искључиво ВИИ степен било ког смјера.
Када је у питању радно искуство у струци из области рударства и енергетике посједујем не 5, већ више од 10 година, радећи у Руднику угља и са средњом и са високом стручном спремом.
Уз све то, од 2018. до 2021. године обављао сам дужност одборника у СО Пљевља, а од марта 2021. до данас професионално у ОД Рудника.
Дакле, неспорно је радно искуство и у једном и у другом случају и какво год тумачење примјените. – крај цитата.
Осим што је и лаику јасно да је ова изјава неутемељена у истини и праву, исто потврђује записник инспекције који каже: – Предсједник Одбора директора Рудника угља (РУП) Душан Јањушевић (Демократе) не испуњава посебне услове предвиђене актом о систематизацији радних мјеста, за радно мјесто предсједника одбора директора с обзиром да нема радно искуство у трајању од три године у квалификацији нивоа образовања, односно у стручној квалификацији – крај цитата.
Трагом анализе правно неутемељене изјаве Душана Јањушевића, редакција је дошла до информација да је текст изјаве припремио извршни директор ЕПЦГ, Никола Ровчанин, партијски колега Јањушевића.
Трагом правничког „знања“, дошли смо до информација да Извршни директор ЕПЦГ, посједује диплому једног приватног правног факултета у Београду, као и његов рођени брат који заузима позицију савјетника предсједника одбора директора Рудника угља, Душана Јањушевића.
С тим дипломама у вези, и не чуди изјава Јањушевића, отпремљена у јавност. Такође смо дошли до сазнања да је извјесни професор Богавац, имао кључну улогу у испоруци диплома.
После оваквог налаза инспекције, Јањушевић налази за сходно да се јавно обрати органима ЕПЦГ који врше његово постављење и разрјешење, нудећи своју оставку, али не због налаза инспекције и незаконитости његовог положаја, већ, из разлога „деблокаде компаније и напете атмосфере“ што се види из његовог цитата:-Имајући у виду изузетно компликовану ситуацију у РУП-у, учестале инспекцијске наџоре као и генерално напету атмосферу која се из наше компаније преноси на цијели град и која успорава важне процесе, захтијевам од Скупштине акционара заказивање хитне сједнице у циљу деблокаде функционисања компаније.- крај цитата.
Дакле, и после констататовања инспекције да је незаконито на мјесту предсједника одбора директора, Јанушевић обмањује јавност о разлозима нуђења оставке.
Први пут је дао лажну изјаву да испуњава услове за своју функцију, изгледа у покушају да је сачува, а други пут, јавним нуђењем оставке из разлога деблокаде компаније и напете атмосфере, а не из разлога незаконитости његовог положаја, изгледа покушава сачувати права по уговору, а која се наравно тичу исплате огромне зараде по разрјешењу у трајању од неколико година, уколико буде разрјешен без његове кривице.
Покушај изгледа узалудан, јер разлог његовог разрјешења мора бити незаконитост његовог положаја а не „напета атмоафера“.
Да ли се нижу лажи, ради одбране незаконито стечене функције и одбране високих примања по разрјешењу?
После анализе ситуације Душана Јањушевића, а имајући у виду разрјешење Милана Лекића са функције извршног директора Рудника угља из разлога јер при његовом именовању није спроведен јавни конкурс, редакција се мора осврнути на положај извршног директора ЕПЦГ, Николе Ровчанина, који, такође није именован путем јавног конкурса.
Изузетно је занимљива чињеница да је исти инспектор, контролисао именовање извршних директора, Милана Лекића (РУП) и Николе Ровчанина (ЕПЦГ). Приликом њиховог именовања, ни за једног није спроведен јавни конкурс. Поступајући инспектор, како смо већ рекли, исти у оба случаја, доноси рјешење да је именовање Милана Лекића (НСД) незаконито а да је именовање Николе Ровчанина (Демократе) законито.
Поред свег труда редакције да нађе објашњење за различито поступање истог инспектора у истим случајевима, нисмо успјели у томе. Једино објашњење редакције је да начин владавине ДПС-а преузимају друге структуре, које имају само различито име, а циљеве и методе имају исте.
Извор: Борба
