Вјерске школе биле у предности
Иако је Српска гимназија почела са радом 17. новембра 1901. године, дјеца из исламских породица су тек између два свјетска рата почела да похађају наставу у овој школско-образовној установи. У периоду до 1912. године, док је Пљевљима управљала турска окупациона власт, дјеца из поменутих породица су се искључиво школовала у вјерским школама. Тако је било и у периоду од 27. октобра 1912. па до 1913. године када су Пљевља била у саставу Краљевине Србије. Покушај Краља Николе да се исламско становништво приволи да шаље дјецу у гимназију 1914. године је пропао. Да је исламско становништво остало везано искључиво за вјерске школе у својим извјештајима свједочи и директор гимназије Лазар Поповић.
„С пашом Бајровићем започео сам разговор о школи и просвјети уопште. Изразио сам жељу да бих рад видјети и мухамеданску дјецу у овдашњој гимназији која би се у њој спремала за живот, те тим задобила право да по свршетку потребних школа могу заузети ма које мјесто у нашој чиновничкој хијeрархији. Истакао сам му ону вашу свагдашњу благонаклоност и вјерску толеранцију према мухамеданцима, писао је Поповић почетком 1914. године Краљу Николи.
Поповић у даљем тексту наводи да није успио да убједи пашу Бајровића да се дјеца из исламских породица упишу у гимназију или у неку од државних основних школа. Он са жаљењем и са благом иронијом описује пашин став.
„Он поче да хвали какве они школе желе, како они своје синове школују по Јевропи, како они овде нису фанатици, како смо ми једна крв, како желе и хоће да шаљу своју дјецу у Гимназију, али само, вели, кад изуче шест година своје вјерске школе, која је, како рече, темељ свему што је у животу потребно. Кажем му да би требало да своју дјецу шаљу у државне основне школе, а вјеронауку би им предавао њихов вјероучитељ, да им у то нико не би дирао колико у светињу, те када би изучили ову школу, могли би редовно ступити у гимназију. Паша на ово заокупи доказивати како је њихову вјеру тешко изучити, како постоји једна молитва за главу, друга за руке, трећа за ноге и не знам шта ми све не прича, а српски читати и писати, дода он, може се научити за два-три мјесеца, навео је Поповић у писму.
Мухамеданска дјеца су у државне школе почела да се уписују тек након завршетка Првог свјетског рата, односно након 1918. године и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
