Након најновијег јавног позива за сјечу стабала Управе за газдовање шумама и ловиштима поставља се питање, има ли свака власт свог „Брковића“? Петровдански јавни позив пријети да пљеваљске дрвопрерађиваче остави без сировине, а близу 400 радника без посла. Након овог јавног позива поставља се и питање ко је нови „Брковић“ и шта ће бити са пљеваљским шумама ако Влада Црне Горе опет доведе у Пљевља „инвеститора“ као што је била Вектра. Такво питање се посебно мора поставити и због чињенице што млади директор Управе за газдовање шумама и ловиштима Милош Рајковић, након чувене изјаве „да нема сељака без Пљевљака“, одбија да саслуша пљеваљске дрвопрерађиваче, баш онако како је то 2006. године радио тадашњи ресорни министар из реда ДПС-а Милутин Симовић, док је Драгану Брковићу даривао пљеваљске шуме. И ето, слаби познаваоци историјске науке би рекли да се историја понавља, а неко би закључио да се ситуација у Црној Гори не мијења. Све је исто, само што умјесто Калача у Управи сједи Рајковић, а у Министарству умјесто Симовића, Јоковић. Истини за вољу, на терену су пљеваљски прерађивачи који су смогли снаге да се побуне и који не ћуте као у вријеме ДПС власти. Ћути ипак министар Владимир Јоковић, који у својим наступима истиче како су Пљевља пропатила под ДПС владавином. Можда Јоковић није чуо за побуну пљеваљских дрвопрерађивача или је одлучио, као ресорни министар, да шуме у Пљевљима буду као у Рожајама или Беранама, па онда да пошаље актуелног директора Рајковића да заводи ред.
Из Управе за газдовање шумама и ловиштима Црне Горе су саопштили да ће се јавним позивом распродати 325 хиљада кубика дрвета. Да ће се понуде отварати 30. јула, али нико након тврдњи пљеваљских дрвопрерађивача да се ради о дискриминаторском јавном позиву, није реаговао.
-Јавним позивом 1 обухваћене су шуме у државној својини које се дају на коришћење продајом дрвета у дубећем стању, у складу са извођачким пројектима у подручним јединицама: Пљевља, Рожаје, Беране, Жабљак, Колашин, Плужине, Бијело Поље, Андријевица, Подгорица, Даниловград, Никшић, Плав, Шавник и Петњица за 2024. годину, по газдинским јединицама и по одјељењима, као и по количинама и почетним цијенама, које ће бити истакнуте у табелама, које су саставни дио Јавног позива, а који ће бити објављен на нашем сајту. Предмет Јавног позива 1 биће укупно 252 одјељења, укупне дозначене бруто дрвне запремине 325.569 м³, наводи се у саопштењу Управе.
О условима да се дође до стабала у званичном саопштењу нема ни ријечи, као што се не наводи ни податак да су пљеваљски дрвопрерађивачи годинама били угрожени јер је корисник концесија на шуме била компанија Вектра. Не констатује се ни чињеница да у таквим условима мањи дрвопрерађивачи нису могли да се развијају, као што су се развијали дрвопрерађивачи у другим срединама гдје Вектра није била привилегована.
Због свега тога, дрвопрерађивачи тврде да ће бранити своја права и да се услови за добијање права на сјечу стабала не смију мијењати а да претходно нема никакве расправе. Дрвопрерађивачи из Пљеваља у незваничним разговорима сумњају и на намјештање јавног позива, посебно што су годинама имали проблема са таквим пословима а неки су од њих и били чланове владајуће Демократске партије соцјалиста.
-Е па доста је било патриотизма на наш рачун. Био је један овдје 20 година који је био такав патриота да је бесплатно сјекао наше шуме без уплаћеног цента. Господин Рајковић морао би да зна да је услов за улазак у ЕУ децентрализација, а не тврда централизација. Доста је Брковић заједно са фаворизованим компанијама одавде одвлачио и уништавао. Треба ли опет за један дан да се близу 400 људи пријави на Биро рада као што је то било 2006. године? Дакле и после Брковића, „Брковић“. Ово је питање нашег опстанка. Лијепо је то неко смислио да опет наше шуме вуку они који су то до сада радили, наводи се у саопштењу дрвопрерађивача.
Ако буде, као што су досада радиле Владе у Подгорици, тешко је очекивати да ће се пљеваљски дрвопрерађивачи уважити. 30. јула ће се извршити диоба шума а потом ће повлашћени дрвопрерађивачи кренути у крчење шума, уништавање путева, омаловажавање пљеваљског становништва и свакодневно ћемо слушати да су шуме у Пљевљима црногорске, баш као што је Рудник угља и Термоелектрана. Пљеваљска је само прашина, чађ и пањеви који остају након сјече.
