КРАГУЈЕВАЧКИ  ОКТОБАР ТЕТКЕ  ДАНИЦЕ

0
424

Сјећања

КРАГУЈЕВАЧКИ  ОКТОБАР ТЕТКЕ  ДАНИЦЕ

Маме, рађајте  деци  сестре! Сестре  постају  тетке, а  тетке  су  најлепши, незаменљиви  дар  сваком  детињству!

И овога 21. октобра сјетим се моје тетке Данице Дане (1914 – 1961) једне  од четири кћерке неимара Максима Т. Бојовића (Милешева 1852 – Пљевља 1945) и у овом дану, заједно са хиљадама невиних страдалника, и  посвећујем ово писање, умјесто свијеће, цвијећа на њиховом вјечном починку. И увијек, када нешто овако записујем, сјетим се једног  београдског графита: „Да ли је  веће  проклетство  све  заборавити – ИЛИ  СЕ  СВЕГА  СЕЋАТИ!“

Необично, за она времена, мој деда Максим имао је са својом супругом  Христином Новаковић два сина и четири кћерке са дивним именима: Магдалена (удата у Београду Штефан), Јелисавета Саја (удата у Београду Магазиновић), Вера (удата Деспотовић) и Даница Дана удата у Крагујевцу  за Драгомира Милојевића (на  фотографији)… и све их школовао на  високим и вишим школама у Београду и Скопљу! Тетка Дана је за вријеме  школовања одлазила за распуст код стрица Рада у Крагујевац који је радио у фабрици  Арсенал  где  се  упознала  са Драгомиром..

Даница  и  Драгомир Милојевић на  дан  вјенчања 28.12.1936. у  Крагујевцу. „Драгим родитељима и  браћи од Дане  и  Драгомира, за успомену  и драго  сећање“, Крагујевац 28.12.1936.  написала  је  тетка на  полеђини фотографије, пре  равно 84. године.

Годину  дана  касније  1937. добили су сина Бранка, Банета како  смо  га  звали, дивног, питомог, вредног. Онако, највише на  стрица Озрена…  Брачна срећа трајала је кратко. Године 1941. ратна куга фашистичке Њемачке долази и до Крагијевца… до тог црног 21. октобра, када тетку Дану са Бранком у наручју, пресрећу испред куће њемачки војници и одводе Драгомира на  стријељање… Један од оних у Шумарицама „100 за једнога Њемца! На брдовитом Балкану… заједно са четом ђака… Остала је тетка самохрана у рату, немаштини, зими, стрепњи… Ипак, успјела је подићи Бранка, вредног, честитог и у његовом „Филипу  Кљајићу“…

Са  теткином унуком Драганом и  чукун унуком  Петром. У Крагујевцу 2019.

А  овог  октобра, 2020 “корона“ напаст, не  даде  доћи  до  Крагујевца, па  умјесто  тога ове  редове пишем за  покој душа невиних и њихово царство небеско. Нема заборава! Вјечна им слава!

21.октобар 2020.

Текст  и  фотографије  Војкан Т. Бојовић

ОДГОВОРИ

Унеси коментар!
Please enter your name here